ВОДИЧ ЗА БРУЦОШЕ

Приредио проф. др Дејан Јанковић
Пољопривредни факултет Нови Сад – Универзитет у Новом Саду
Нови Сад, 2024. године

Преузмите ВОДИЧ ЗА БРУЦОШЕ у ПДФ формату!

 

Реч Декана

Студије које започињете су историјски преокрет у Вашим животима. Не постоји исплативији животни пројекат од улагања у знање.

Нема успеха преко ноћи, нема успеха без напорног и стрпљивог рада. Можете бити на твитеру, инстаграму, тик току, али тамо не можете завршити факултет. Власништво над знањем стиче се само на предавањима и вежбама.

Не губите веру и наду чак и ако Вас живот удари „циглом у главу“. За све у животу постоји лек. Неки лекови имају грозан укус али су пацијенту потребни. Наставите да волите оно што радите и у таквим ситуацијама.

Пратите шта раде они који су најбољи, дружите се са њима како бисте најлакше схватили да оцене девет и десет нису недостижне. Немојте их звати “штреберима” можда ће Вам сутра бити шефови.

Све најбоље у животу не настаје од појединца него од тима људи. Верујте и негујте пријатељство и љубав ако желите да убирате плодове среће.

Ја верујем у Вас и Вашу жељу да знањем промените свет око себе!

Проф. др Недељко Тица, декан
Пољопривредног факултета у Новом Саду

Драги бруцоши или драга колегинице/колега,

овим Водичем желимо да на једноставан и практичан начин појаснимо основне појмове и евентуалне недоумице око неких питања које могу да се појаве у току Вашег студирања на факултету, а посебно у првим данима или месецима боравка у новој средини. На пример, немојте да се изненадите ако Вас професор назове „колегиницом/колегом“ јер је то уобичајени начин ословљавања студената од стране професора или асистента и указује, пре свега, на академско поштовање које се показује према Вама, али и иста очекивања од Вас када сте на факултету.

У наредним страницама желимо да Вас на максимално разумљив начин уведемо у основне појмове са којима ћете се сусретати у току студирања, имајући у виду да до сада о томе можда нисте размишљали и да се сада можда по први пут суочавате са некима од њих. Посебно док сте бруцоши. Када будете искусни студенти, вероватно Вам неће бити толико интересантно јер ћете их мање више све упознати.

Јако је важно да напоменемо да овај Водич не представља званичан извор информација о свим овим питањима, већ управо незваничан и неформалан водич написан на лако разумљив начин, прилагођен вама бруцошима. И запамтите одмах на почетку студија: за званичне информације морате увек да истражите конкурсе, правилнике и услове, wеб странице факултета, универзитета, министарстава и не ослањајте се на „рекла казала“ приче.

ПОЈМОВНИК

А – АГРОЕКОНОМИЈА; АКАДЕМСКИ КАЛЕНДАР; АКРЕДИТАЦИЈА; АЛУМНИ; АМФИТЕАТАР; АНИМАЛНА ПРОИЗВОДЊА; АПСОЛВЕНТ; АСИСТЕНТ

Б – БРУЦОШ; БУЏЕТСКИ СТУДЕНТ; БИБЛИОТЕКА; БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

В – ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР; ВЕТЕРИНАРСКА МЕДИЦИНА; ВЕЖБЕ; ВОЋАРСТВО, ВИНОГРАДАРСТВО И ХОРТИКУЛТУРА

Г – GOOGLE CLASSROOM

Д – ДЕМОНСТРАТОР; ДЕКАН; ДЕПАРТМАН; ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ (МАСТЕР) СТУДИЈЕ; ДИРЕКТОР (ОДСЕКА, ДЕПАРТМАНА, ИНСТИТУТА); ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СТУДЕНТА; ДИПЛОМИРАТИ; ДОКТОРАНД (ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ)

Е – ЕСПБ БОДОВИ; ЕМЕРИТУС

З – ЗАПИСНИК СА ИСПИТА

И – ИНЕДКС; ИСПИТИ; ИСПИТНИ РОКОВИ; ИСПИТНА ПРИЈАВА; ИНСТИТУТ; ИНТЕГРИСАНЕ СТУДИЈЕ; ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ

К – КАЛЕНДАР ИСПИТА; КАБИНЕТ; КАНТИНА; КАТЕДРА; КОЛОКВИЈУМ; КОНЦЕПТ; КОМБИНАЦИЈА; КОНСУЛТАЦИЈЕ; КУРИКУЛУМ

Л – ЛАБОРАТОРИЈА; ЛАБОРАНТ; ЛИТЕРАТУРА

М – МАСТЕР РАД; МОНОГРАФИЈА; МЕНТОР; МОБИЛНОСТ (РАЗМЕНА) СТУДЕНАТА

Н – НАСТАВНИК; НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

О – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТ; ОДСЕК; ОКТОБАР 2; ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ; ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА; ОВЕРА СЕМЕСТРА; ОГЛЕДНО ПОЉЕ

П – ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА; ПЛАГИЈАТ; ПРЕДАВАЊЕ; ПРИЈАВА ИСПИТА; ПРИЈЕМНИ ИСПИТ; ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ; ПРАВИЛНИК О ПОЛАГАЊУ ИСПИТА; ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ; ПРОДЕКАН; ПРАКСА; ПРАКТИКУМ; ПРЕГЛЕД МАТЕРИЈАЛА

Р – РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО; РЕДОВНИ ПРОФЕСОР; РЕКТОРАТ

С – САРАДНИК У НАСТАВИ; САМОФИНАНСИРАЊЕ; САМОВРЕДНОВАЊЕ; СЕМЕСТАР; СЕМИНАРСКИ РАД; СКРИПТА; СКРИПТАРНИЦА; СТУДЕНТСКА СЛУЖБА; СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ; СТУДЕНТСКИ WЕБ СЕРВИС; СТУДЕНТСКИ ДОМ; СТУДЕНТСКА МЕНЗА; СТУДЕНТСКИ КРЕДИТ; СТУДЕНТСКА СТИПЕНДИЈА; СТУДЕНТСКО ТАКМИЧЕЊЕ

Т – ТРОШКОВНИК СТУДИЈА

У – УНИВЕРЗИТЕТ; УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА; УСЛОВ

Ф – ФИТОМЕДИЦИНА; ФОНД ЧАСОВА

Ц – ЦИМЕР/ЦИМЕРКА; ЦИТИРАЊЕ

Ч – ЧАСОПИС

Ш – ШЕФ КАТЕДРЕ

А

АГРОЕКОНОМИЈА је један од десет атрактивних студијских програма Пољопривредног факултета у Новом Саду који образује студенте из области аграрне економије и која представља одличну и на тржишту рада веома корисну и препознатљиву синтезу знања из економије у сектору пољопривреде и агробизниса. Овај студијски програм већ скоро педесет година обезбеђује квалитетно образовање за бројна запослења у различитим секторима: сектору производње, агроиндустријским предузећима и комерцијалним фармама; у прехрамбеној индустрији; финансијском сектору (банке, берзе) и сектору осигурања; сектору услуга и маркетинга; сектору трговине агроиндустријским производима, механизацијом, опремом, инпутима; у области консалтинга; у државним организацијама и јавној управи; у области рачуноводства и ревизије и сл.

АКАДЕМСКИ КАЛЕНДАР је детаљан преглед академских активности на факултету у оквиру једне академске године и обично садржи датуме: почетка и завршетка наставе у зимском и летњем семестру, периоде испитних рокова, радне и нерадне дане (празнике и сл). У сваком случају, сви важни датуми на једном месту и можете га увек наћи на званичном сајту факултета.

АКРЕДИТАЦИЈА факултета и студијских програма је поступак путем којег Факултет периодично врши унапређење студијских програма и проверу њихове усаглашености са међународним стандардима. У поступку акредитације Национално акредитационо тело даје акредитацију факултету и студијским програмима.

АЛУМНИ је организација у оквиру Факултета (или Департмана-Одсека) која окупља све дипломиране студенте који су завршили одређени факултет или студијски програм. Идеја постојања оваквих организација је да са некадашњим студентима одржава стручну комуникацију, окупља их на стручним саветовањима, настоји да посредује приликом запошљавања дипломираних студената, прикупља повратне информације од својих дипломираних стручњака како би се континуирано унапређивао квалитет студијских програма. Суштински, овакве организације настоје да допринесу професионализацији и промоцији стручњака (некадашњих студената) који су дипломирали на Факулету или Департману (Одсеку), као и да максимално користи њихова драгоцена искуства из праксе.

АМФИТЕАТАР је обично највећа сала за предавање на факултету која у дну сале има катедру за наставника, таблу, пројектно платно и сл. од којих се постепено навише уздижу редови за седење студената који прате наставу. Може да буде овалног или четвртастог облика, акустички и визуелно је добро конципиран, а користи се обично за одржавање наставе на предметима на којима присуствује већи број студената (некада АМФ може да броји и више од 300 места за седење).

АНИМАЛНА ПРОИЗВОДЊА је студијски програм Пољопривредног факултета у Новом Саду који се бави образовањем студената за узгој животиња, како фармских тако и кућних љубимаца. Овај смер обезбеђује рад у оквиру технологија које имају за циљ добробит животиња, добијање безбедних и квалитетних анималних производа. Изазови проучавања савремених технологија у анималној производњи обезбеђују стручњаке модерних и визионарских схватања, чијим ће даљим радом и усавршавањем бити осигуран ресурс здраве и безбедне хране. Поред морфологије, физиологије, исхране, репродукције, генетике и селекције животиња, стичу се и стручна знања из специфичних технологија гајења најзначајнијих животињских врста. Такође изучава се понашање животиња, пчеларство, безбедност анималних производа, газдовање дивљачи, узгој кућних љубимаца као и мноштво других занимљивих стручних предмета.

АПСOЛВЕНТ је студент који је „одслушао“ сва предавања и вежбе предвиђених наставним планом и програмом основних студија и након одслушаних предавања и редовних испитних рокова у последњој академској години, постаје апсолвент. Тада више нема редовних обавеза на факултету (предавања, вежбе и сл.) и преостаје му да у апсолвентским испитним роковима положи преостале испите и дипломира на студијском програму који је уписао. Не постоје више обавезе уписа у наредну годину студија, већ само формално обнављање апсолвентског стажа (на шалтеру студентске службе).

АСИСТЕНТ је обично млађи сарадник на предмету који одржава вежбе са студентима и помаже наставнику у одржавању целокупног наставног процеса на предмету (вежбе, тестови, колоквијуми, семинарски радови, сви видови евиденција итд.). То је звање у које се неко лице изабира и мора да буде уписан на докторске студије. Када асистент докторира може бити изабран у прво наставничко звање на предмету (доцент) или у звање асистента са докторатом, зависно од услова који постоје на различитим факултетима.

Асистенти су за студенте веома важне особе јер са њима на вежбама и кроз свакодневни рад имају непосреднији и чешћи контакт, лакшу и бржу комуникацију, помоћ у виду консултација, појашњавања обавеза и томе сл.

Б

БРУЦОШ је особа која је уписала факултет, али нема положен ниједан испит. Када положи први испит сматра се да није више бруцош и да је прошао период иницијације, односно, да је тада постао студент. Срећно!

БУЏЕТ(СКИ) СТУДЕНТ је уписао прву годину на терет државног буџета, што значи да не мора да плати трошкове школарине коју плаћају самофинансирајући студенти. Приликом уписа прве године студија постоји ограничен број буџетских места које могу освојити студенти са више бодова из успеха у претходном школовању, заједно са успехом који је остварен на пријемном испиту. Исто тако, неко може постати буџетски студент из статуса самофинансирајућег студента, уколико положи довољан (прописан) број испита тј. сакупи довољан број ЕСПБ  бодова за упис у наредну годину у статусу буџетског студента. Са друге стране, уписани буџетски студент може да изгуби овај статус (и постане самофинансирајући) уколико не освоји довољан број ЕСПБ Бодова. Студентима у Србији је по Закону о високом образовању  омогућено да се школују о трошку буџета уколико остваре најмање 48 ЕСПБ Бодова од могућих 60. То омогућава студентима да се изборе за буџетска места чак иако пренесу један или два испита у наредну годину, али 48 поена не значи да ће свако аутоматски добити бесплатно школовање. Неки факултети имају сопствене критеријуме за рангирање који се одређују статутом Универзитета и факултета, анализира се број ЕСПБ поена, просек, година студија, оцене на испитима или рок у којем је студент изашао на испит.

БИБЛИОТЕКА на факултету има две основне функције: прво, можете да користите литературу која је Вам је потребна за полагање испите (на пример, Пољопривредни факултет у Новом Саду основну литературу  - уџбенике, практикуме, збирке задатака и сл. - нуди студентима у електронском (пдф.) формату на сајту факултета). Друга функција библиотеке јесте читаоница, односно, простор у којем можете да користите простор библиотеке и у миру учите и припремате испите. Читаоница је веома је корисно место јер одише атмосфером учења и подстиче на рад, другим речима, кад сви уче, учиш и Ти, што може да представља добру мотивацију. На сваком факултету постоји централна библиотека, а на појединим факултетима и бибиотеке на појединим одсецима/катедрама, тзв. „семинарске библиотеке“, које садрже литературу која је специфична за студијски програм и дисциплине из којих се изводи настава на тим одсецима/катедрама.

БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА је потписана 1999. године од стране неколико европских земаља задужених за високо образовање. До данас, Болоњску декларацију потписало је око 45 земаља, међу којима је и Србија. То значи обједињавање европског система образовања као и одређену аутономију када је у питању језик, култура и  традиција појединих земаља. Обједињавање значи слична правила и упоредивост студијских програма, што студентима омогућава да без већих проблема наставе студије у некој другој земљи од оне у којој су почетно уписали студије. То се омогућава и путем ЕСПБ Бодова (који се преносе и имају јединствено-препознатљиво значење у оквиру болоњског система), затим путем правила колико који предмет (испит) носи бодова и колико је потребно за услов за упис наредне године; колико је максимално оптерећење студента у току семестра; које су предиспитне и испитне обавезе; колико укупно ЕСПБ бодова носи одређени ниво студијског програма и сл.

Ц

ЦИМЕР/ЦИМЕРКА – особа са којом делите собу у студентском дому или стану.

ЦИТИРАЊЕ представља основни академски кодекс то јест правило да се приликом коришћења туђих идеја оне на одређен начин наводе – цитирају. У суштини се ради о правилима која прописују начине да се спречи неовлашћено коришћење („крађа“) туђих идеја (реченица, делова текста и сл.), а која представљају стандард у академском писању. Постоје различити начини навођења (цитирања), али се суштински своде на то да се цитирани део текста  (реченица, идеја...) јасно обележи и да са наведе извор из којег је текст преузет. У правилима за писање дипломских, мастер и докторских радова, семинарских радова, научно истраживачких радова, подразумева се одговорно академско цитирање. У Правилнику о дисциплинској одговорности студената такође је регулисано ово питање у делу које регулише одговорност за подношење делимичних или потпуних плагијата у оквиру домаћих задатака, семинарских или семестралних радова, лабораторијских вежби или извештаја, пројеката или других испитних или предиспитних обавеза.

Ч

ЧАСОПИС може да буде научни или стручни часопис и да објављује научно-истраживачке, стручне и друге радове (према категоризацији радова) из одређених научно-истраживачких дисциплина и области. На Пољопривредном факултету у Новом Саду постоји већи број часописа са дугом традицијом: Савремена пољопривреда; ПТЕП – Чаопис за процесну технику и енергетику у пољопривреди; Биљни лекар; Агроекономика; Летопис научних радова Пољопривредног факултета и други, у којима објављују радове не само запослени научници и истраживачи са факултета, већ сви остали заинтересовани чији радови (рукописи радова) добију позитивну рецензију, а тиме и право да буду објављени у часопису.

Д

ДЕМОНСТРАТОР је лице које је ван радног односа (као и нпр. клинички асистент) и помаже у извођењу наставе, најчешће вежби. Може да буде и студент основних, мастер или докторских студија, али мора да има минимални просек студија 8, да се истиче и показује интересовање у току студија за одређен предмет и томе сл. За његов рад је одговоран предметни наставник и обично се улога демонстратора и клиничких асистената своди на помоћ у извођењу наставе (вежбама) уз надзор наставника, али они не смеју бити укључени у обављање провере знања и испита.

ДЕКАН је и формално и суштински главно и одговорно лице на факултету, које са својим тимом продекана управља факултетом као институцијом и законски је заступа пред свим органима. Декан је редовни професор који је прошао избор за декана по свим правилима која су утврђена актима факултета, универзитета, законским актима и сл.

ДЕПАРТМАН је новији, модеран назив за некадашње институте или одсеке. На неким факултетима, као нпр. на Пољопривредном факултету у Новом Саду, постоје департмани (осам департмана), а на неким факултетима постоје институти или одсеци (нпр. Одсек за социологију, Одсек за психологију). За разлику од појма Катедре, Департман је шири појам тј. може да садржи и више Катедри које су задужене за студијске програме. Иначе, Департмани могу да се организују и по појединим дисциплинама нпр. математика, биологија, физика и да изводе наставу за потребе других факултета на универзитету. Институт обично значи усмереност на бављење научно-истраживачким радом, док се одсеци и катедре баве у суштини наставним процесом.

ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ (МАСТЕР) СТУДИЈЕ трају једну годину, а заједно са претходно завршеним академским студијама, трају 5 година (4 + 1) и имају збир од 300 ЕСПБ бодова. Завршавају се одбраном мастер рада и стицањем услова за добијање титуле мастера.

ДИРЕКТОР (ОДСЕКА, ДЕПАРТМАНА, ИНСТИТУТА) је лице које руководи одсеком, департманом, институтом, води рачуна од радној дисциплини, оранизацији научно-истраживачког рада, омогућавању рада катедри, евентуалном управљању финансијама департмана (уколико постоји таква могућност).

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СТУДЕНАТА је одговорност студента за учињене дисциплинске повреде које су прописане Правилником о дисциплинској одговорности. Овим правилником се регулишу нека важна питања за процес студирања са којим би будући студенти требали да се упознају. Овим правилником утврђују се обавезе студената, лакше и теже дисциплинске повреде, дисциплинске мере и слично.  Разликују се лакше и теже дисциплинске повреде, а Правилником су оне детаљно прецизиране. Лакше дисциплинксе повреде су нпр: кршење реда на предавањима, вежбама, испитима; вређање наставника, сарадника и других запослених, студената; стање алкохолисаности на факултету и слично. Теже дисциплинске повреде су нпр: насилно спречавање или ометање одржавања наставе; изазивање туче у просторијама факултета; видна алкохолисаност и агресивно понашање, коришћење или поседовање недозвољених средстава испиту (''пушкице'', мобилни телефон, ''бубице'' итд);  полагање у корист другог студента и томе слично. Као и увек, ономе ко учини неку дисциплинску повреду, могу се изрећи и мере, које могу да буду за лакше дисциплинске повреде (опомена, укор) или за теже (строги укор, привремено удаљење са факултета или чак искључење са студија на факултету).

ДИПЛОМИРАТИ значи завршити факултет тј. стећи диплому једног од студијских програма факултета који сте уписали. На неким факултетима не постоји дипломски рад, као завршни испит, док на већини факултета постоји, води се у акредитацији као завршни (дипломски) рад (испит) и подразумева писање и јавну одбрану дипломског рада на одређену тему пред члановима комисије за оцену и одбрану дипломског рада. Без бриге, нисте сами. Имаћете помоћ професора, ментора који Вас води кроз припрему, писање и одбрану рада.

ДОЦЕНТ је лице које је докторирало и испунило још неке, правилницима предвиђене, услове, и које је изабрано у прво наставничко звање – звање доцента. То значи да може да одржава предавања студентима, испитује и оцењује на испитима, потписује оцене, односно, самостално као наставник води одређени предмет у студијском програму (не постоји препрека да наставник води и вежбе ако је таква организација наставе).

Ретко студенти некога ословљавају са звањем „доцента“, већ најчешће користе појам „професора“, што из угла студената и није нека грешка (некада се студенти и асистентима обраћају појмом „професора“). Све је то генерално у реду док некога не ословите нижим звањем, јер можете да га мало увредите на пример да редовног професора ословите доцентом и сл.

ДОКТОРАНД (ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ): докторске академске студије трају најмање три године и имају најмање 180 ЕСПБ поена. Студент који похађа ове студије назива се докторанд и има сва права и обавезе као студент.

Е

ЕСПБ БОДОВИ

Европски систем преноса бодова (ЕСПБ) је, по болоњској декларацији, јединствен систем вредновања уложеног рада студента у стицање знања, способности и вештина предвиђених како студијским програмом, тако и сваким предметом у оквиру тог програма. 60 ЕСПБ Бодова представља меру оптерећења просечног студента у академској години и ти му се бодови за поједини испит додељују тек након што је тај испит положио. Бодови нису оцене, нити их замењују.

ЕМЕРИТУС је професор у пензији који је на предлог органа Факултета, због својих изузетних достигнућа у наставном и научно-истраживачком (и уметничком) раду, међунарнодне репутације и слично изабран у звање професора емеритуса, угледног и почасног звања професора универзитета. Наравно, има право да држи наставу и бави се научно-истраживачким радом.

Ф

ФИТОМЕДИЦИНА је студијски програм Пољопривредног факултета у Новом Саду који се бави првенствено заштитом биља, али и заштитом пољопривредних производа, здравља људи и животиња. Апсолутни циљ фитомедицине у оквиру свих аспеката биљне производње је обезбеђивање квалитетних и здравствено безбедних пољопривредних производа који се користе као примарна сировина у исхрани људи и животиња. Ово се постиже кроз проучавање штетних агенаса у пољопривредној производњи (проузроковачи обољења, штеточине, корови, деловање неповољних абиотичких фактора), као и рационалних и одрживих решења у условима њихове појаве, без штетних резидуа и загађења животне средине. Посебна пажња се придаје заштити пољопривредних производа након убирања, али и заштити здравља људи и животиња кроз примену безбедних мера комуналне хигијене.

ФОНД ЧАСОВА је укупан број часова наставе (предавања и вежби) који је предвиђен наставним планом у циљу реализације наставног програма одређеног акредитованог предмета. С обзиром на то да семестар по правилу има 15 недеља, фонд часова нпр. 2+1 значи да ће студенти похађати наставу од 30 часова предавања и 15 часова вежби.

Г

GOOGLE CLASSROOM је онлине учионица, којој се приступа преко линка (добије се од предметног наставника или асистента) и служи за комуникацију професора са студентима и размену материјала неопходног за испит. По потреби може да служи и за одржавање наставе јер је омогућено држање усменог предавања и интеракција са студентима који могу бити и ван факултета. Постоје и друге, сличне, апликације са овим функцијама (на пример МООДЛЕ који неки наставници често  користе).

И

ИНДЕКС је студентска исправа (књижица) у коју се, нешто слично ђачкој књижици, уписују основни подаци о студенту, подаци о упису на студијски програм, положеним испитима и сл. За разлику од ђачке књижице, студенти индекс мање више стално носе са собом (али није потребан за наставу) јер се уз помоћ њега доказује статус студента и могућност полагања испита, решавају административна питања на студентској служби итд.

ИСПИТ је Ваш “тренутак истине” на факултету и вероватно најстреснија ствар у току студирања коју проживаљавате много пута. Слично као и испитивање у средњој школи/гимназији, али на другачијем нивоу и формату. Испит може да буде писмени и(или) усмени и одржава се након што се заврши настава, односно, након што студент испуни предиспитне обавезе које су предвиђене планом и програмом предмета. На испиту студент мора да има индекс, испитну пријаву (коју купује у скриптарници), папир и хемијску, за евентуално писање концепта за усмени одговор. Ако је испит писмени, добијају се питања од наставника, а на усменом испиту је могуће да извлачите цедуљице са питањима или Вам наставник сам постави питања за која припремате концепт свог одговора. Након завршетка испита, наставник уписује оцену у индекс, испитну пријаву и записник (оцене од  6 до 10). Уколико је оцена негативна (оцена 5), наставник то уписује у испитну пријаву и записник са испита (оцена 5 се не уписује у индекс). Да бисте могли да приступите полагању испита, испит морате да пријавите у року за пријаву испита који је јасно одређен од стране факултета. Пријавом испита, Ваше име ће се наћи на записнику и обратно.

ИСПИТНИ РОКОВИ су за студенте најстреснији периоди године у којима се полажу испити, а након што је настава из предмета завршена. На Пољопривредном факултету у Новом Саду испитни рокови су: јануарски, фебруарски, априлски, јунски, августовски, септембарски и октобарски. Апсолвентски рокови се обично одржавају у последњој недељи сваког месеца и у редовним испитним роковима. Могуће је да постоје и додатни испитни рокови, најчешће у октобру, када факултет може да донесе одлуку да дозволи додатни рок, како би омогућио да већи број студената оствари услов за упис у наредну годину студија.

ИСПИТНА ПРИЈАВА је листић/пријава, коју попуните и носите уз индекс са собом на испит. Пријављивање испита се некада вршило на студентској служби, а данас се врши електронски преко онлине студентског сервиса (е-студент), као што се електронски и даје налог за плаћање пријаве испита. Плаћање пријаве испита на Пољопривредном факултету у Новом Саду иде по принципу препаид система, односно, морате да имате уплаћена финансијска средства на свом корисничком налогу и одатле вршите пренос средстава на рачун факултета. Пријављивањем испита омогућавате да се Ваше име нађе на записнику који добија професор и који му служи за уписивање оцена које кандидати добију на испиту. Ако нисте пријавили испит и нема Вашег имена на записнику, по правилу не можете да приступите полагању испита.

ИНСТИТУТ означава институцију која се првенствено бави научно-истраживачким радом, али се може посматрати и као синоним за департман, одсек итд…у смислу организационог дела факултета. Научни институти постоје и засебно, независно од факултета, у њима су запослени научници који се баве истраживањима, а не наставним процесом.

ИНТЕГРИСАНЕ СТУДИЈЕ су студије које, за разлику од основних и диполомских (мастер) студија, трају 6 година, односно, 12 семестара (укупно 360 ЕСПБ бодова).

На Пољопривредном факултету у Новом Саду постоје интегрисане студијаме Ветеринарске медицине.

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ је предмет који сами одабирете из курикулума (наставног плана студија) из групе предмета који су Вам понуђени. Обично су на вишим годинама основних академских студија, и увек на мастер и докторским студијама. Савет: бирајте предмете који Вас интересују, а не оне за које сте чули да се „лакше полажу“,  линијом мањег отпора.

К

КАЛЕНДАР ИСПИТА је распоред испита по испитним роковима са датумом и временом одржавања испита. Сваки професор за своје предмете на годишњем нивоу истакне Календар испита тако да знате за сваки испитни рок унапред када је тачно испит и у које време.

КАБИНЕТ је канцеларија у којој борави професор или асистент. На неким факултетима наставно особље дели кабинете са колегама, а на некима мање више свако има свој кабинет. У кабинету се одржавају консултације са студентима, а често и усмени испити.

КАНТИНА је веома важно место окупљања и социјализације студената. То је скоро увек централно место где студенти бораве у паузама пре и након предавања. То је место где можете да доручкујете, попијете кафу и неко освежење или чак ручате, ако постоје кувана јела (као на Пољопривредном факултету у Новом Саду). Некада је то и место за учење, понављање, припрему за испите и часове… у сваком случају место које ће Вам сигурно остати у добром сећању. Ту често можете да сретнете и своје професоре и асистенте на кафи и слично. Савет: немојте да избегавате кантину, свашта се ту чује и научи.

КАТЕДРА је институција факултета која је задужена да управља и руководи наставним процесом одређеног студијског програма. Катедру чине сви наставници и сарадници који учествују у настави и који, у складу са Правилником о раду катедре, одлучују о свим кључним питањима која су у вези са наставом.

КОЛОКВИЈУМ је део испита, заправо, део градива које се полаже парцијално у односу на целокупно градиво. Нешто колоквирати значи заправо полагати део градива пре изласка на завршни испит. То може да значи да ако положите тај део градива нећете морати више да га полажете на испиту, али не мора да буде тако. Колоквијум се по правилу не пријављује као испит, не улази у просек, што значи да можете да изађете на колоквијум без пријаве испита, само са индексом. Наставник уписује оцену или у индекс (у посебном делу) или у своју евиденцију за испит. Не постоји за све предмете, али може да буде и услов за излазак на испит.

КОНЦЕПТ је Ваша писмена припрема за полагање усменог испита, коју пишете након што сте добили питања на која треба да одговорите. Зависно од броја питања, имате неколико минута да за себе скицирате одговор и онда уз помоћ концепта који сте написали (замислите га као подсетник) дајете смислен и повезан одговор на питања која сте добили. Ретко када (али је могуће) да наставник тражи да прочита Ваш концепт пре Вашег усменог одговарања.

КОМБИНАЦИЈА је нешто што студенти често помињу и односи се на усмени испит. Ради се о неколико питања која су на цедуљи коју извлачите приликом полагања. Реченица „учим комбинације“ заправо значи да нисте научили све, већ неколико комбинација (питања) које се појављују и надате се да не извучете ону коју нисте научили. Генерално, лоша стратегија, јер можете да упрскате услов за годину, буџет и сл. ослањајући се на фактор среће. Комбинација наравно не постоји уколико на испиту извлачите појединачна питања или Вам професор поставља питања „из главе“.

КОНСУЛТАЦИЈЕ су веома важна ствар на факултету коју студенти често занемарују. Консултације могу да буду у заказним терминима (наставник заказује консултације одређеним данима у одређено време) или у договору са Вама, на Ваш захтев. Поједини наставници су увек спремни да Вам одговоре на Ваша питања и одрже консултације, а поједини имају за те потребе јасно унапред заказане термине. Нема правила. Ипак, сваки професор мора да има одређено време за консултације. Али важно је да знате да на консултацијама можете да добијете одговоре на сва питања и нејасноће у вези са градивом које припремате за испит и евентуално шира појашњења у вези неких питања која Вам можда нису јасна. Очекује се да идете на предавања и вежбе тако да на консултацијама не очекујте да Вам неко препричава градиво, већ само пружи одговоре на Ваша конкретна питања и разјасни нејасноће које постоје. Зато је важно да користите консултације јер је на испиту касно да разјашњавате оно што сте требали раније да простудирате.

КУРИКУЛУМ је уствари акредитовани наставни план и програм студија које сте уписали.

Л

ЛАБОРАТОРИЈА је простор, учионица, која је обично опремљена одређеним уређајима (нпр. микроскопима, компјутерима, одређеном опремом и сл.) која такође служи као простор за извођење наставе, односно, најчешће вежби из одређених наставних дисциплина.

ЛАБОРАНТ је особа која ради у лабораторији и често може помаже студентима у вежбама у лабораторији (слично као демонстратор или клинички асистент).

ЛИТЕРАТУРА (за испит/основна/шира) представља све оно што морате да простудирате као припрему за испит. Ако говоримо о основној литератури, то могу бити уџбеници и монографије (књиге) из којих учите, а додатна литература представља оно што морате да прочитате и упознате се са материјом како бисте били спремни да и о томе разговарате на испиту. На неким предметима постоје класични уџбеници, на некима различите књиге из којих спремате испит, а на некима скрипта која постоје са предавања и из којих се припрема градиво. Скрипта је обично ауторизована (наставник пише скрипта), у недостатку званичног уџбеника. Постоје и тзв. практикуми, који обично служе да рад на вежбама тј. решавање задатака који се систематично уче на вежбама из предмета.

М

МАСТЕР РАД је завршни рад на дипломским академским (мастер) студијама који је написан на одговарајући (прописан) начин и јавно одбрањен, као услов за стицање титуле мастера. Некада су постојале двогодишње последипломске магистарске студије које су завршавале магистарским радом. Мастер је нижи ниво од магистарског, али свакако виши ниво студија и завршног рада од дипломског рада који се брани на основним академским студијама.

МОНОГРАФИЈА је књига која је објављена на одређеном броју страница, од одређеног броја (или једног) аутора, са одређеном структуром итд. која представља резултат научно истраживачког рада и у категоризацији научно-истраживачког доприноса аутора заузима важно место. Монографија, као таква, може да послужи и као део наставног материјала – градива, из којег студенти припремају испит.

МЕНТОР је веома важна особа која усмерава Ваш рад. Обично се мисли на ментора за писање дипломског, мастер рада или докторске дисертације, односно, особе која усмерава, прати, коригује ваш рад и конструктивно доприноси вашем академском развоју.

МОБИЛНОСТ (РАЗМЕНА) СТУДЕНАТА је могућност да један део својих студија (основних, мастер, интегрисаних или докторских) наставите на неком другом факултету у иностранству, боравећи тамо одређено време (недеља, месеци, семестар или академска година) у зависности од фонда који то финансира (гранта-стипендије) и услова под којима се размена обавља. Мобилност подразумева и могућност да остварите један део ЕСПБ Бодова полажући неке одабране предмете на факултетима који су домаћини. Један од најпознатијих програма за размену је Еразмус + , али постоје и други нпр. ЦЕПУС-АМАДЕУС мрежа, ЦСЕЕНет мрежа, ДААД и сл. Ово су неки од познатијих програма, али свака земља може да има своје програме који су мање познати, али доступни студентима који желе да искористе мобилност. Нпр. само Немачка има преко 50 фондова за ове и сличне намене.

Савет: јако је важно да искористите могућност размене и одласка у иностранство јер... како се каже, ако нећете сада, када ћете? Када једног дана дипломирате и будете почели да радите, тада нећете више моћи да путујете на овакав начин. Многи студенти су става да им је то био најлепши период у току студирања. Генерално, предности одласка на мобилност (размену) су нова искуства у студирању и животу уопште, могућност да наставите студирање у иностранству (након што стекнете искуство како је тамо - на другим универзитетима - и похватате конце о животу и студирању у иностранству), затим учење језика и познавање других култура, задобијање самопоуздања и самосталности, али и веома добра ставка у Вашој животној биографији. Мобилност може да се оствари на сваком нивоу студија и на факултетима увек постоје лица која су задужена за координацију ових активности којима можете да се обратите. Ако не знате коме, обратите се студентском парламенту, студенту продекану, а коначно и вашим професорима и асистентима који ће Вам сигурно помоћи са информацијама и својим познанствима у домаћој и међународној академској заједници. И да: мобилност студената преко свих ових програма је плаћена, негде више, негде мање, али није о вашем трошку. Мобилност студената је једна од важних достигнућа Болоњске декларације. Немојте да мешате академску мобилност са Wорк&Травел концептом, иако постоје сличности, али и суштинске разлике јер на мобилности не радите, већ боравите на другом универзитету.

Н

НАСТАВНИК је лице које је задужено за наставу (предавања и(или) вежбе) на одређеном предмету. По правилу се мисли на доценте, ванредне и редовне професоре. Иако учествују у ономе што се назива наставом (вежбе), асистенти спадају у сараднике.

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ је план и програм предвиђен акредитацијом факултета (курикулум), односно, студијског програма у којем је транспарентно предвиђено које то предмете морате да положите (тј. која знања и способности да стекнете), под којим условима (садржај предмета, предиспитне обавезе, начин оцењивања-бодовања, број ЕСПБ) и у ком фонду часова (колико предавања и колико вежби у семестру). Наставни програм представља детаљан приказ задужених наставника, нивоа студија, статуса предмета (обавезни или изборни) циљева и исхода и садржаја предмета, начина провере знања и литературе, док наставни план представља план који одређује који ће се предмети, у ком семестру, фонду часова и броју ЕСПБ бодова студирати на одређеном студијском програм факултета.

О

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТ је предмет који је предвиђен наставним планом као обавезан за полагање на одређеном студијском програму (изборни предмети су у наставном плану често у вишим годинама студија). Наставним планом и програмом су одређени сви елементи за полагање тог предмета, као и број ЕСПБ бодова који се стичу његовим полагањем. Неки од предмета се у наставном плану могу појавити и као предмети за услов за упис у наредну годину студија или предмети које морате да положите као услов за одабир неких других изборних предмета, али то мора да буде експлицитно наведено у акредитацији студијског програма.

ОДСЕК је слично као катедра или департман организациона јединица факултета која управља и руководи наставним процесом одређеног студијског програма. Одсек чине сви наставници и сарадници који учествују у настави и који, у складу са Правилником о раду одсека, одлучују о свим питањима која су у вези са наставом, али и научно-истраживачким радом.

ОКТОБАР 2 је чувени додатни рок за вијање услова, како то студенти кажу, и који студенти преко студентског парламента обично измоле код декана факултета како би стекли услове за упис. На неким факултетима постоји и октобар 3 и 4, али није правило.

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ су студије које по правилу трају 4 године (могуће је и 3 на неким факултетима) и доносе 240 ЕСПБ бодова (односно 180 ако су у питању 3 године). На Пољопривредном факултету у Новом Саду постоји чак 10 атрактивних студијских програма:

• Агроекономија
• Анимална производња
• Фитомедицина
• Органска пољопривреда
• Пејзажна архитектура
• Пољопривредна техника и информациони системи
• Ратарство и повртарство
• Уређење, коришћење и заштита вода
• Ветеринарска медицина (интегрисане студије)
• Воћарство, виноградарство и хортикултура

ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА је студијски програм Пољопривредног факултета у Новом Саду који преко десет година образује студенте о принципима органске пољопривредне производње, заснованих на производњи квалитетне и здравствено безбедне хране, узгоју и добробити животиња, уз поштовање националних и међународних стандарда, одрживом коришћењу природних ресурса и  обновљивим изворима енергије, очувању природне разноликости и заштити животне средине. Сврха овог студијског програма да формира високо оспособљене стручњаке за вођење и унапређење органске производње. Осим стицања знања на предавањима и вежбама на факултету, за стицање практичних знања и вештина, студијски програм укључује теренске вежбе и праксу која се обављају на производним газдинствима, огледним пољима факултета, у компанијама, научним институтима и стручним службама. Овај атрактивни студијски програм обезбеђује знање и вештине неопходна за бројна запослења у различитим секторима, као што су: саветодавство, рад у научним  и државним институцијама, организацијама за контролу и сертификацију, семенским кућама, агрокомпанијама, лабораторијама, инспекцијама,  и рад на  сопственом газдинству.

ОВЕРА СЕМЕСТРА обавља се након што се одслуша семестар, у унапред предвиђеном року, преко Вашег студентског налога (е-студент). То је услов да се упише наредни семестар. Некада су професори давали своје потписе у индексу на бази евиденције о томе да ли је студент присуствовао настави, а овера се обављала лично на шалтеру студентске службе. Данас то није случај и најчешће не може да овери семестар искључиво студент за којега је наставник експлицитно написао (доставио студентској служби) да није испунио услове за оверу семестра (нпр. није похађао предавања или вежбе и слично).

ОГЛЕДНО ПОЉЕ је специфично за одређене факултете, управо попут Пољопривредног факултета у Новом Саду, на којем у природи, у окружењу биљака или животиња студенти практично обављају наставне активности, уче из постављених огледа (експеримената) или сами постављају експерименте.

П

ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА је један од иновативних студијских програма Пољопривредног факултета у Новом Саду који је усмерен на образовање стручњака за дизајн, планирање и одржавање природних и урбаних простора. Програм интегрише знања из области пројектовања, 3Д моделовања, дизајна, ботанике, предеоне екологије и урбанизма, обучавајући студенте да креирају естетски привлачне и еколошки одрживе пејзаже. Кроз практичан рад и теоријско усавршавање, студенти стичу вештине неопходне за дизајн, пројектовање, визуализацију и реализацију пејзажноархитектонских пројеката јавних паркова, вртова, рекреационих простора, као и за решавање проблема деградираних подручја и управљање природним ресурсима. Овај програм наглашава важност разумевања сложених екосистемских веза и примену савремених приступа у одрживом развоју и адаптацији на климатске промене. Дипломирани инжењери овог усмерења су квалификовани за рад у различитим секторима, укључујући приватне пројектантске бирое, државне институције, невладине организације и међународне агенције, где доприносе унапређењу квалитета животне средине и очувању природних ресурса у градској и ванградској средини.

ПЛАГИЈАТ означава присвајање или копирање туђег писаног, уметничког или другог креативног рада у свој властити без навођења оригиналног аутора.  Без обзира да ли се присваја мањи или већи део неког текста чини се незаконита и неетичка радња односно, присвајање (крађа) туђег дела које се наводи као властито. У писању радова у академског заједници ово се регулише цитирањем извора из којих се преузимају делови текста или идеје. Савет: немојте да користите вештачку интелигенцију да бисте прикрили плагијат у свом раду, јер су мале шансе да из таквог приступа раду нешто научите и разумете материју коју треба да савладате као будући стручњак из одређене области.

ПРЕДАВАЊЕ је облик извођења наставног процеса који се у форми фронталног облика рада - „предавања“ -  одржава за, обично, већи број студената. Ако се предавања одржавају у амфитеатру немојте се изненадити да предавањима присуствује велики број студената, чак и са различитих студијских програма (смерова). Фронтални начин рада (са већим бројем студената) не пружа наставнику неки велики избор по питању интеракције и облика рада са студентима, већ се управо своди на класично „предавање“ са једносмерном комуникацијом, за разлику од вежби на којима се у мањих групама очекује активно учествовање студената у раду, дискусија, излагање семинарских радова и томе сл. На предавањима се обично и „пусти папир за потписе“ како би професори водили евиденцију ко је присутан (мада није обавезно). Кад се потпишете, професор може да упореди Ваш потпис са потписом са претходног предавања. Ретко када се на предавањима прозивају студенти ради евиденције. На вежбама асистенти обично воде строжију евиденцију или чак прозивају студенте (обично имате право на два изостанка). Вежбе се, са друге стране, чешће одржавају за мање групе студената. Савет: веома је корисно да идете на сва предавања и вежбе јер вас то држи информисаним и у току са наставним градивом. Кад почнете да пропуштате предавања, онда то иде све даље и даље да ухватите себе да све мање долазите на факултет и да све то има све мање смисла. Зато: будите присутни што више и време између предавања проводите у читаоници.

ПРИЈАВА ИСПИТА омогућава да се Ваше име нађе на записнику који добија професор пред испитни рок и који му служи за евиденцију (уписивање) оцена које студенти добију на испиту. Пријављивање испита се некада вршило на студентској служби, а данас се преко онлине студентског сервиса врши електронски, као што се електронски и даје налог за плаћање пријаве испита. У случају да Вашег имена нема у записнику са испита, а сигурни сте да сте успешно пријавили испит, нема места паници. Студентска служба ће Вам сигурно помоћи да то разрешите и ипак приступите испиту, наравно, ако докажете да сте испит пријавили и да је у питању административна грешка. У случају да нисте пријавили, нећете бити у могућности да полажете испит јер то није по правилима испита.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ подразумева полагање одређених предмета, тестова и сл. (стручни предмети, тестови опште културе, тестови интелигенције, практичан рад и сл.) како би се уз поене који се доносе из успеха из средње школе/гимназије заузело што боље место на ранг листи за упис одређеног студијског програма. Процедура започиње попуњавањем пријавног листа за упис, односно, пријемни у којем се, поред детаљних информација о претходном школовању, успеху и сл. (сведочанства на увид), наводи студијски програм који желите да упишете, као и друга, алтернативна жеља за упис. Исто тако, уколико постоји опција, бирате из чега желите да полажете пријемни испит. На пример, на Пољопривредном факултету у Новом Саду пријемни можете да полажете из једног од четири предмета: биологија, хемија, математика или економика. Од укупно 100 бодова, успех из претходног школовања носи максимум 40 бодова, а пријемни максимум 60 бодова. Готово сваки факултет има свој информатор у којем је процедура детаљно описана и најбоље да га потражите на сајту факултета. На Пољопривредном факултету у Новом Саду, све у вези са овим и сличним питањима налази се под „УПИС“.

ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА И ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ је студијски програм основних студија на Пољопривредном факултету у Новом Саду који припрема будуће инжењере за коришћење и даљи развој техничких уређаја који се примењују у свим доменима савремене пољопривредене производње и процесне технике на отвореном пољу или контролисаним условима. Дигиталне технологије су постале саставни део модерн пољопривреде, али и наставног програма студија. Настава се перманентно усаглашава са актуелним трендовима у пољопривреди. Студијски програм образује студенте за коришћење сложених техничких и информационих система у модерној пољопривредној производњи. Дипломиране инжењере квалифификује за разнолико и занимљиво подручје рада у следећим областима: експолатација машина мотора и трактора; програмирања рада и сателитског навођења машина;  одржавања и ремонта; конструисања и пројектовања пољопривредне технике, прикупљање и обради дигиталних података добијених помоћу сензора и дронова, управљање технологијама сушења, складиштења и дораде пољопривредних производа.

ПРАВИЛНИК О ПОЛАГАЊУ ИСПИТА регулише начин полагања и оцењивања на испиту и такође је један од правилника са којим би требали да се упознате. Њиме се регулишу испитни рокови, организација полагања испита и облици провере знања и оцењивања, евантуални приговори на добијену оцену на испиту и сл.

ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ су обавезе које студент мора да испуни, а које су предвиђене наставним планом и програмом одређеног предмета. Садрже нпр. похађање предавања, вежби, полагање одређених делова градива, колоквирање одређених вежби/делова градива, писање семинарских радова и сл. Након испуњених предиспитних обавеза (за које добијате одређене поене) можете приступитиа полагању испита. Испит може да буде писмени и (или) усмени.

ПРОДЕКАН је први сарадник декана (декановог тима) у управљању и руковођењу факултетом као институцијом. Обично има више продекана као нпр. продекан за наставу, продекан за финансије, продекан за науку и слично. Као студент можда ћете имати неки контакт са продеканом за наставу или финансије, обично ако постоји неки проблем или неки Ваш захтев – молба, која треба да се разреши.

ПРАКСА представља практично оспособљавање студената предвиђено наставним планом и програмом. Може да подразумева практичну обуку у оквиру неког предмета, затим практичну обуку која је генерално предвиђена у оквиру студијског програма (нпр. један дан у недељи је предвиђен за праксу тј. одлазак на терен, огледно поље, неку лабораторију или компанију и сл.) или праксу која се обавља обично у периоду када нема наставе и подразумева нпр. 7 дана праксе, писање дневника праксе, добијање оцене за праксу итд. Пракса је један од интересантнији делова студирања на факултету и не треба је избегавати јер је веома корисна.

ПРАКТИКУМ је помоћно дидактично средство које је написано од стране наставника и сарадника како би се олакшало систематично савладавање акредитованог наставног градива. Зависно од материје која се на предмету изучава,  на неким предметима практикуми постоје, а на некима не. Обично је практикум резултат дужег наставно-педагошког рада у којем се налазе задаци и вежбе које се са студентима изводе на часовима вежби, али може да садржи и теоријско-методолошке основе, методске поступке, појашњења кључних појмова, приказе, слике, контролна питања за учење и томе сл. Практикум је веома корисна ствар на предметима на којима постоји и студент је најчешће обавезан да практикум има и да га користи на вежбама. На Пољопривредном факултету у Новом Саду су сви уџбеници, практикуми, збирке задатака, па чак и монографије, бесплатни и могу да се преузму са сајта Пољопривредног факултета у Новом Саду.

ПРЕГЛЕД МАТЕРИЈАЛА: Неки испити (а посебно на Пољопривредном факултету у Новом Саду) захтевају препознавање живих организама и њихових делова, делова опреме, уређаја и томе сл. па асистенти омогућавају студентима да пре колоквијума или испита дођу у договореном термину да прегледају доступан материјал у циљу боље припреме за полагање.

Р

РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО је један од студијских програма Пољопривредног факултета у Новом Саду који се бави образовањем и оспособљавањем студената за рад у производњи ратарских, повртарских и крмних биљака, ослањајући се и на принципе одрживог развоја и еколошке пољопривреде, али и различитих дисциплина генетике и оплемењивања биљака. Поред овог, дипломирани инжењери овог студијског програма стећи ће знања да у пракси и научно-истраживачком раду, примењују достигнућа у анализама, биоремедијацији и микробиологији земљишта и наводњавању усева. Акценат се ставља на развој креативних инжењерских способности, критичког и аналитичког мишљења, развијање способности за тимски рад и стицање практичних вештина неопходних за професионалан рад. Дипломирани инжењери овог студијског програма ће овладати знањима и вештинама за управљање биљном производњом заснованом на савременим методама и коришћењем ИТ у пољопривреди. Широким спектром образовања студенти стичу компетиције за рад не само у сектору производње (примарна производња, семенске куће), већ и државном сектору (научне институције, саветодавне стручне службе), маркетиншким и медијским компанијама, финансијском сектору (банке, берзе, осигуравајућа друштва).

РЕДОВНИ ПРОФЕСОР је највише наставно звање које неко може да оствари у свом наставном (али и научном) раду. За редовног професора, као и за остала звања, постоји читав низ научних (број објављених научних радова, уџбеника, монографија…) и наставних (настава на факултету) услова који морају да се остваре. Редовни професор је по звању најодговорније лице за наставу на одређеној наставно-научној области (коју може да сачињава више предмета). Управљање и руковођење наставом на целокупном студијском програм који сачињава већи број предмета припада Катедри, односно, Одсецима (зависно од факултета).

РЕКТОРАТ је седиште административних служби универзитета у којем поред ректора и неколико проректора, ради већи број админстративних радника. Ректорат је задужен за руковођење и управљање универзитетом који заједно сачињавају сви факултети и научни институти. Ректорат Универзитета у Новом Саду је она лепа стаклена коцкаста зграда између Кеја и Филозофског факултета J.

С

САРАДНИК У НАСТАВИ је лице које није у наставничком звању, већ у сарадничком, и које је задужено за извођење вежби са студентима под надзором предметног наставника. За разлику од демонстратора и клиничког асистента, који помажу у настави ван радног односа, сарадник у настави је звање у које се неко бира из статуса мастер студента уколико показује добра знања и интересовања за одређену предметну област. У том звању може бити запослен на факултету максимално две године.

САМОФИНАНСИРАЊЕ значи да нисте на буџету државе, већ сами плаћате школарину и све остале пратеће трошкове. Тренутна школарина на Пољопривредном факултету у Новом Саду је међу нижим школаринама у односу на остале факултете.

САМОВРЕДНОВАЊЕ је саставни део (и обавеза) у процесу акредитације, а значи да факултет мора да омогући студентима да дају своје мишљење о раду наставника. Сваки студент након одслушане наставе, приликом овере семестра (или пријаве испита-зависно од факултета), електронски попуњава анониман упитник у којем даје своју личну оцену квалитета укупног наставног процеса на одређеном предмету. Ти се подаци касније електронски збирно обрађују и достављају сваком наставнику на увид, као вид повратне информације о квалитету његовог наставног рада. Без бриге...анонимно јеJ.

СЕМЕСТАР је нешто слично као полугодиште. Има их два у академској години. Морате да их упишете и на крају оверите.

СЕМИНАРСКИ РАД је рад који студенти пишу на одређену тему, уз помоћ литературе и ментора (професора, асистента и сл.). То је самосталан рад студента који треба да покаже да је студент способан да одређену тему на бази дате литературе обради, анализира, разуме и јавно одбрани тј. компетенто дискутује о њој. То није оригинално научно достигнуће, посебно на нивоу основних и мастер студија. Ипак, од студената доктоских студија се очекује већи самостални допринос у семинарском раду. Обично су презентације семинарских радова један од начина рада на вежбама где се дискутује о теми, прочитаној литератури, конкретно демонстрира неки методски поступак и сл. Семинарски радови се пишу према свим правилима академског писања (структура рада, цитирање извора и сл.) и представљају добру припрему за писање дипломског рада на завршетку студија.

СКРИПТА је нека врста замене за уџбеник, тј. литературе за припрему испита. Постоје ауторизоване скрипта које праве их професори и оне обичне, неауторизоване (праве их студенти). Ове студентске су углавном скраћена верзија градива и најбоље је да их избегавате. Ако желите скраћену верзију, онда је направите сами, тако што ћете проћи целокупно градиво и сами за себе извући из градива најважније ствари. У супротном, ослањате се на интелигенцију неког непознатог студента који је то направио и сви остали копирали. А често Вас недовољно разумевање неке материје може коштати испита и свег времена које сте уложили у то. Не дај Боже услова за наредну годину или буџетског статуса.

СКРИПТАРНИЦА је продавница скрипата. У њој можете купити и испитне пријаве, али и мање више све што се продаје у књижарама (оловке, хемијске, свеске, папир). У скриптарници обично можете и да копирате све што Вам треба.

СТУДЕНТСКА СЛУЖБА је служба која води све административне послове у вези са студентима: уписом, евиденцијом испита, издавањем потврда и мноого других. Увек будите љубазни и коректни са запосленима у тој служби јер Вам они за све године студирања решавају многа важна питања у току студија и често ћете им се обраћати за помоћ, коју они радо пружају. Обично се на крају и спријатељите са њима, а они Вас препознају и ословљавају по имену J.

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ је акредитован план и програм студија за стицање одређеног звања: основних, дипломских, интегрисаних или докторских студија.

СТУДЕНТ Као прво, студент је Ваше занимање, оног тренутка када упишете факултет, а то значи да морате тако и да се понашате: да идете на предавања, вежбе, учите и успешно полажете испите. То сте ваљда обећали себи, а и својим родитељима. То се од Вас очекује. Са формалне стране, студентски статус стичете уписом на факултет; можете да студирате као буџетски студент (не плаћате школарину) или као самофинансирајући студент. Можете да будете у активном статусу или у пасивном - када из неког разлога не долазите на факулет, не оверавате семестре, не уписујете годину итд., али се нисте исписали са факултета.  Статус можете поново да активирате, али под одређеним условима које можете сазнати на студентској служби.

СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ је студентска организација која се брине за сва најважнија питања студената. То је орган (тело) факултета (препознато и у Закону о високом образовању) које, као и сваки парламент, има своје чланове, представнике студената који су на изборима за парламент делегирани од стране свих студената. Студентски парламент је важна организација која се бори за права студената, боље услове за студирање, организује различите догађаје, путовања, журке и сл. Веома корисна ствар, посебно кад си бруцош и не знаш коме да се обратиш.  На њих ћеш сигурно налетети при упису, на пријемном и сл. када се активно ангажују да помогну новим, младим колегама, бруцошима.

СТУДЕНТ ПРОДЕКАН је студент, изабран од стране студентског парламента, који заступа интересе студената у деканату и практично представља део декановог тима. Као студент имате сва права да му се обратите и изнесете му своје мишљење, проблеме итд. али се активна борба за бољи студентски живот заправо дешава у студентском парламенту који путем студента продекана комуницира са деканатом.

СТУДЕНТСКИ WЕБ СЕРВИС Овом сервису (тзв. е-студент) приступа се онлине, преко вашег студентског налога (са корисничким именом и шифром) након што се упишете на одређени студијски програм факултета. Овај онлине сервис се користи за пријаву испита и оверу семестра (трошкова полагања испита и овере), увида у положене испите и сл. Некада су се све ове активности обављале лично на студентској служби, а данас је то онлине. Важно је само да имате у виду да на свом налогу имате довољно уплаћених финансијских средстава како бисте могли да извршите пренос на рачун факултета (према препаид систему рада).

СТУДЕНТСКИ ДОМ је место за становање студената, а право на смештај у студентском дому има студент који испуњава опште услове и чије пребивалиште није у седишту високошколске установе на којој студира. Студентски домови су уједно места окупљања и студената који не станују у дому (популарна Фонтана испред Бајића J), место дружења и настанка лепих сећања на студирање. Многи тврде да је право студирање управо онда када живиш у студентском дому. Са друге стране, много је повољније од изнајмљивања стана. Ако нисте из Новог Сада, а желите да станујете у дому, за све прецизне информације морате да консултујете Студентски центар Нови Сад и пратите конкурсе за смештај у домовима.

СТУДЕНТСКА МЕНЗА: веома важно место за дружење, добру и јефтину клопу у току боравка на факултету. Јер...студенти су увек гладни, то је бар позната ствар J. Наважније и најпознатије место у Новом Саду је тзв. Велика менза. Ипак право на исхрану од три оброка дневно имају студенти који нису из Новог Сада. Они из Новог Сада имају право на један оброк, а право на умањену (веома повољну цену) исхране, имају буџетски студенти. Остали (самофинансирајући или они који нису са државних факултета) плаћају економску цену оброка.

СТУДЕНТСКИ КРЕДИТ је, слично ученичким, кредит које одобрава Министарство просвете Р. Србије, под одређеним условима и који се враћају након дипломирања. Након диполимирања у обавези сте да обавестите министарство о томе, али зато … ипак постоји и могућност да поднесете захтев за ослобађање од враћања студентског кредита. За све прецизне информације морате да консултујете сајт Министарства просвете који има детаљне информације о намени, роковима, документацији, условима и сл.

СТУДЕНТСКА СТИПЕНДИЈА је слична као и студентски кредит који одобрава Министарство, осим што се поред прописаних општих услова појављује и услов просечне оцене од најмање 9 (девет) и што се стипендија не враћа. Консултујте сајт Министарства просвете који има детаљне информације о намени, роковима, документацији, условима и сл.

СТУДЕНТСКО ТАКМИЧЕЊЕ („ИЈАДА“) је веома популарна студентска ексурзија од неколико дана коју не смеш да пропустиш! Тада се окупљају сви студенти одређеног факултета из земље, међусобно такмиче у различитим спортовима, друже се и међусобно боље упознају. Постоје бројне „ИЈАДЕ“ , а то значи нпр. економијада, филозофијада, грађевинијада и сл. Студенти пољопривредних факултета се редовно окупљају на АГРОНОМИЈАДИ.

Ш

ШЕФ КАТЕДРЕ (ОДСЕКА) је наставник који је изабран гласовима својих колега да управља и руководи радом Катедре и представља интересе Катедре у Научно-наставном већу факултета. У домену послова Катедре, а то је настава, шеф Катедре води рачуна о квалитету укупног наставног процеса на акредитованом студијском програму који припада Катедри.

Т

ТРОШКОВНИК СТУДИЈА је приказ накнаде трошкова за различите услуге факултета, као на пример за издавање различитих потврда, школарина за самофинасирајуће студенте, израда диплома…

У

УНИВЕРЗИТЕТ је заједница свих факултета и научних института који припадају једном универзитету као што на пример Универзитет у Новом Саду обједињава све факултете/високошколске установе и научне институте под легалним оквиром универзитета. Универзитетом управља и руководи ректор са тимом проректора и административним службама.

УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА је студијски програм Пољопривредног факултета у Новом Саду који обухвата интердисциплинарно проучавање вода с циљем разумевања њихове улоге у пољопривреди, индустрији, екосистемима и људским активностима. Овај програм комбинује теоријско знање са практичним вештинама како би студентима пружио дубоко разумевање водопривредне делатности и омогућио им да развију ефикасне стратегије за управљање водним ресурсима при садашњим и условима изазваним климатским променама. Акценат у току образовања је на примени савремених дигиталних технологија у области уређења, коришћења и заштите вода. Студенти имају прилику да стекну практично искуство кроз теренске радове, лабораторијске вежбе и пројекте који се баве конкретним проблемима управљања водним ресурсима у локалном и глобалном контексту. Након завршетка студијског програма, студенти су оспособљени да раде у различитим секторима као што су пољопривреда, водопривреда, заштита животне средине, инжењеринг, пројектовање и извођење радова у области хидротехнике, истраживање и јавна управа, доприносећи одрживом коришћењу и заштити водних ресурса.

УСЛОВ је један од најчешће употребљаваних појмова код студената који значи: колико испита треба да положим (тј. колико ЕСПБ бодова треба да освојим), да би остварио услов за упис у наредну годину студија, односно, услов за статус буџетског студента. Студентима у Србији је по Закону о високом образовању  омогућено да се школују о трошку буџета уколико остваре најмање 48 ЕСПБ бодова од могућих 60 ЕСПБ (сваки испит доноси одређен број ЕСПБ бодова). За студенте који се сами финансирају, а желе да упишу наредну академску годину, доња граница сакупљених бодова је 37 ЕСПБ. Такође, постоји могућност да самофинансирајући студент наредну годину студира на терет буџета, уколико прикупи најмање 60 ЕСПБ бодова током једне школске године.

В

ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР је друго по реду наставно звање у које неко може бити изабран након звања доцента. За ванредног професора, као и за остала звања, постоји читав низ научних (број научних радова, уџбеника, монографија…) и наставних услова (настава на факултету) који морају да се остваре.

ВЕТЕРИНАРСКА МЕДИЦИНА је један од студијских програма Пољопривредног факултета у Новом Саду који се бави образовањем студента који ће се након завршетка студија бавити, пре свега, здравственом заштитом животиња, али и другим пословима из области ветеринарске медицине – репродукцијом, хигијеном намирница, инспекцијским пословима, радом у научним институтима и високошколским установама. Поред интегрисаних студија ветеринарске медицине свршени студенти могу уписати и специјалистичке и докторске студије како би унапредили своја знања. У настави се користе сва доступна савремена наставна средства. Практична настава одвија се у ветеринарској клиници у оквиру факултета, лабораторијама, ветеринарским институтима, на терену, на бројним фармама и другим објектима из области ветеринарске медицине као и јавним и приватним ветеринарским установама. На завршној 6. години студент, по сопственом афинитету може, да моделира сопствено знање избором једног од три понуђена модула и то: куćни љубимци, фармске животиње и коњи и хигијена намирница. XИИ семестар је дизајниран као практична настава где студенти обављају праксу на факултетској модерно опремљеној Клиници и лабораторијама па се тако припремају за будуćе запослење. Након завршетка студија доктори ветеринарске медицине могу се запослити у  ветеринарским станицама, амбулантама, клиникама, апотекама, ветеринарским институтима, могу радити у науци и образовању, у инспекцијским службама, контролама безбедности и хигијене намирница, управљати сопственим пољопривредним газдинством, и још много тога.

ВЕЖБЕ су део наставног процеса и један облик наставе на којем се са студентима раде више практичне ствари, вежбају се задаци из практикума, дискутује се интерактивно, презентују се семинарски радови, ради се у лабораторијама, на одређеној опреми, уређајима ... зависно од тога који сте факултет уписали. Генерално, вежбе службе да би студенти боље савладали градиво, односно, овладали знањима и вештинама које су предвиђене наставним планом и програмом. Вежбе најчешће изводе асистенти, са мањим групама студената. Обично су обавезне и води се евиденција долазака. На неким студијским програмима, ако пропустите неке вежбе, морате касније да их колоквирате (полажете) јер се сматра да не можете да полажете испит ако неко градиво нисте савладали на вежбама.  Вежбе су више интерактиван, а мање фронталан облик извођења наставе и знају да буду јааако интересанте. Савет: не пропуштај!!!

ВОЋАРСТВО, ВИНОГРАДАРСТВО И ХОРТИКУЛТУРА је један од студијских програма Пољопривредног факултета у Новом Саду који се бави образовањем студената за гајење воћака, винове лозе, хортикултуралног биља и производњу садног материјала. Програм пружа широк дијапазон знања из области генетичких ресурса, сорти, оплемењивања, гајења воћака и складиштења воћа. Виноградарство и винарство је достигло висок ниво у свету и код нас па се студентима са посебном пажњом преносе знања о подизању и одржавању винограда, сортама винове лозе и о производњи вина врхунског квалитета. Хортикултура је грана пољопривреде која изучава гајење цвећа, украсног дрвећа и жбуња, воћа и поврћа у вртовима и плантажама. Хортикултура представља интердисциплинарну и мултидисциплинарну грану пољопривреде која се бави интензивним гајењем биљака које људи посебно или комбиновано користе за исхрану, медицинске потребе или због њихове естетске вредности. Студијски програм располаже експерименталним и производним засадима воћака и винове лозе на огледним пољима где студенти стичу практична знања која су од изузетног значаја за њихово даље усавршавање и рад у струци. Након завршених студија, могућности запошљавања налазе се у компанијама у области производње воћа, грожђа, хортикултурног биља, расадницима, хладњачама и дистрибутивним центрима, осигуравајућим и консултантским кућама, али и развоју сопственог бизниса.

З

ЗАПИСНИК СА ИСПИТА је документ који настаје пријављивањем испита од стране студената у одређеном испитном року.  Садржи назив студијског програма, назив предмета и наставника који води испит, као и списак свих студената који су пријавили испит у том року. На почетку испита записник је празан, а на крају, наравно, попуњен оценама од 5 до 10, зависно од тога како су студенти одговарали. Записник професор потписује и уз њега се достављају такође потписане испитне пријаве. Треће место за евиденцију Вашег успешног полагања је Ваш индекс у који се уписује оцена и који носите кући да се хвалите родитељима да сте положили и да вас, наравно, мало почасте за положен испит.

Ж

 

ЖЕЛИМО ВАМ ПУНО УСПЕХА НА СТУДИЈАМА
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ!!!

 

Нудећи вам образовање и професију,
Пољопривредни факултет у Новом Саду вам нуди

ЗНАЊЕ ЗА ЖИВОТ.

Погледајте и сами следећи видео!