Laboratorija za invazivne korove

Ambrosia artemissifolia L.
(Familia Asteraceae )
Pelenasta ambrozija

Ambrosia artemissifolia L., je vrsta iz Severne i Srednje Amerike, koja je u Evropu introdukovana 1800.godine, u uzorku semena deteline. Narodni naziv za ovu biljku je pelenasta ambrozija ili limundžik. Jednogodišnja je biljka, prosečne visine 20-80 cm (nekad i preko 100 cm), sa vretenastim korenom. Stablo je uspravno i razgranato, sa gustim grubim dlakama, koje su na poprečnom preseku tupo četvorouglaste. Listovi ove biljke su pretežno naspramni i perasto deljeni. Sa lica su tamnozelene boje i gusto dlakavi, a sa naličja sivozeleni i sa gustim, prileglim dlakama. Cvetovi su skupljeni u cvasti jednopolne glavice. Muške glavice su poluloptaste, na kratkim drškama, viseće, 4-5 mm široke, skupljene u guste složene termalne klasaste cvasti. Ženski cvetovi su pojedinačni.
Ambrozija je termofilna vrsta koja niče u toku proleća i leta. Klijanje počinje kada se zemljište ugreje i traje do žetve, mada na ruderalnim staništima klija i krajem septembra. Ova biljka obilno plodonosi. Smatra se da jedna jedinka u toku godine može doneti oko 150 000 semena, zbog čega je njeno suzbijanje izuzetno teško i skupo.

Semena ambrozije mogu da zadrže klijavost u zemljištu i više od 40 godina, što ukazuje na izuzetno veliki potencijal reprodukcije i stalnu zalihu semena u zemljištu (banka semena). Po životnoj formi je terofita, što znači da nepovoljni životni period preživljava u obliku semena.Poseduje široku ekološku valencu, i zbog toga vrlo lako postaje dominantan korov u različitim uslovima. Raste pored puteva, pruga, ali i u različitim usevima kao što su kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa. Najviše je zastupljena u Vojvodini, a južne se rasprostire duž Morave i Nišave. Nekoliko poslednjih godina je zabeležena i na Kosovu.
Osnovni problem u zdrastvenom pogledu su alergije, koje polenov prah ambrozije izaziva kod ljudi (svih starosti 3-70 godina) kod više od 10% ljudske populacije. U vreme cvetanja ambrozije, alergije se manifestuju u vidu “travne groznice”, bronhijalne astme, raznih osipa na koži i konjuktivitisa, što nanosi nesagledive zdrastvene posledice te znatne privredne štete. Takođe polenov prah može da izazove alergije kod stoke.