Laboratorija za invazivne korove

Artemisia vulgaris L.
(Asteraceae)

Naš naziv za ovu biljku je crni pelen. Prirodno stanište Artemisia vulgaris L. je centralna Evropa, Azija, severna Afrika, ali je takođe prisutna u Severnoj Americi gde predstavlja invazivni korov. Ona je višegodišnja biljka, visine 50-150 (200)cm sa granatim rizomom. Ima uspravno, poludrvenasto, u gornjem delu vunasto maljavo stablo. Listovi rozete su sa kratkim drškama, ostali sedeći ili skoro sa uvastom osnovom. Listovi u donjem delu stabla su dvostruko perasto deljeni, a u srednjem i gornjem delu jednostavno perasto deljeni. Sa gornje strane listovi su zelene boje, goli, a sa donje belo-pustenasto dlakavi. Ima mnogobrojne glavice sa kratkim drškama, koje su sakupljene u metličaste cvasti. Listići involukruma slabo vunasto dlakavi. Cvetovi ove biljke su skupljeni u duge, guste grozdaste cvasti, koje su smeđežute boje. Cvetaju od jula do septembra. Plod je ahenija po obliku cilindrična. Jedna biljka može da da 700 000 semena. Seme biljke klija u jesen. Seme se uglavnom prenosi vetrom zbog svoje lakoće. Zrela semena odmah klijaju, međutim ta klijavost traje dosta kratko. Razmnožavanje je pretežno semenom, ali može da bude i vegetativno.
Uglavnom raste na umereno vlažnim staništima sa relativo bogatim sadržajem biogenih materija, naročito jedinjenjima azota.
Raste pored puteva, pruga, oko naselja, u njivama, na livadama, požarištima i progalama šuma. Opšte rasprostranjena u Srbiji.
Zbog neprijatnog mirisa, stoka izbegava ovu biljku. Trudne žene ne bi trebalo da ga koriste u velikim količinama, zato što sadrži toksične materije. Polen izaziva alergije. Vrsta je malo korišćena zbog svoje toksičnosti, ali postoje brojni podaci njenog korišćenja u hrani, biljnoj medicini i kao duvanske biljke. Prenosnik je nekih bolesti i štetočina.

___________________________________________________________________________________________________________

Izbor herbicida za suzbijanje Artemisia vulgaris L. po usevima

Na osnovu efikasnosti delovanja na korovsku vrstu herbicidi su svrstani po sledećoj skali:
*dobro suzbija 90-100%
*zadovoljavajuće suzbija 75-90%
*slabo suzbija < 75%



Šećerna repa

zadovoljavajuće suzbija: etofumesat (Norton Super)

slabo suzbija: fenmdeifam+etofumesat (Synbetan-P-Forte)

____________________________________________________________________________________________________________________


Kukuruz

dobro suzbija: 2,4-D (Lentemul-D), fluroksipir (Tomigan 250-EC, Starane-250)

____________________________________________________________________________________________________________________


Strna žita

dobro suzbija: fluroksipir (Tomigan 250-EC, Starane-250), mekoprop+2,4-D (Monosan kombi super, Korovicid kombi, Deherban combi-MD)

____________________________________________________________________________________________________________________


Voće i vinova loza

dobro suzbija:fluroksipir (Tomigan 250-EC, Starane-250), glifosat (Glifosat Zorka, Glifosat, Glifogal, Cidokor, Glifosat SL-480, Glifosav-480, Pirokor, Glifosol-48, Cosmic-36, Glyfos, Dominator, Uragan/sistem 4)

____________________________________________________________________________________________________________________



Ruderalna staništa


dobro suzbija: glifosat (Glifosat Zorka, Glifogal, Cidokor, Glifosat SL-480, Glifosav-480, Pirokor, Roundup, Touch down 4-LC), glufosinat amonijum (Basta-15, Finale-15), mekoprop+2,4-D (Monosan kombi super, Korovicid kombi), mekoprop+2,4-D+MCPA (Monosan herbi special), simazin (Tetezin)

Mogu se koristiti i herbicidi koji se koriste u usevima, ali u većim količinama.